Bozdžada – ulice, vino i more

PUTOPISI: Turska [ deo 02 ]

Bozdžada je ostrvo do koga možete stići trajektom sa kopna nešto južnije od Troje. U istoimenom gradu nalazi se tvrđava koja je od 14. do 19. veka više puta osvajana i oslobađana, kao strateški značajna za ulazak u moreuz Dardanele. Danas je ovo ostrvo površine od oko 40 km2 najpoznatije kao turistička lokacija.

Grad Bozdžada je tipično malo ribarsko mesto uz obalu: uske ulice, uglavnom belo okrečene zgrade sa dosta detalja u drugim bojama, kuće sa karakterističnim izbačenim doksatima na spratu, i restorani koji su od jutra do večeri puni turista i lokalnog življa.

Možete se kupati i u neposrednoj blizini luke, ali je bolje odvesti se (automobilom / motorom) do neke od 5-6 plaža raspoređenih po ostrvu. Imali smo prilike da početkom septembra posetimo Habbele plažu koja sa aktivnim DJ programom podseća na mnoge druge koje privlače mlađu populaciju. Istovremeno, na ostrvu je bio deseti po redu Jazz Fastival (4-6 septembar). Glavna scena je bila smeštena na terasastoj padini oko Ayazma manastira. Po raznovrsnosti muzičkih grupa koje su nastupale ove godine, može se reći da je ovaj festival prevazišao muzički žanr po kome je nazvan.

Sastavni deo događaja je i svojevrsni gastronomski festival, jer su uz muzički program organizovane degustacijske večere u restoranima u koje se moglo ući samo sa plaćenim festivalskim ulaznicama, odnosno narukvicama. Iako su restorani u srcu ostrva i van glavnog puta, doživljaj je vredan malo truckanja po neravnom putu.

GROŽĐE I VINO
Možete obići i Talay vinariju, jednu od nastarijih i najvećih na ostrvu. Na početku će vam se učiniti čudnim što vinograd deluje neuredno, bez prepoznatljivih špalira. Reč je o autohtonim sortama sa ovog ostrva, na primer Kuntra, koje ne zahtevaju takvu vrstu održavanja. S obzirom da vinsko tržište lakše prepoznaje poznate sorte, ovde je zasađen i merlo, širaz… U Turskoj se grožđe najviše gaji zbog prodaje u svežem stanju a potom kao suvo grožđe koji je značajan izvozni artikal. Prerada grožđa u vino je na trećem mestu, pa se ove sorte sade samo na trećini postojećih kapaciteta. Verujemo da će Čauš ili Karalahna ipak naći svoje kupce, pogotovo u trendu sve većeg vrednovanja vina od autohtonih sorti grožđa. Do tada, još uvek se više subvencioniše sadnja stabala maslina, a među njima i onih takozvanih španskih koja brže daju plod i niža su rastom pa se masline lakše beru.

Da bi se dodatno promovisala vina ovog regiona, pokrenut je i projekat Troia Bağ Yolu, odnosno Vinska ruta Troje. Ona počinje u vinogradima Galipolja na severu, nastavlja se kroz Eceabat, prolazeći pored Asmadan, Etruscan i drugih okolnih vinarskih područja pre nego što stigne do Troje. Odatle prati obalu Čanakalea prema jugu, prelazeći do pomenutog ostrva Bozdžada, gde se završava ovo zanimljivo putovanje.

Ako vam neko ponudi da odete na Polente, najzapadniju tačku ostrva, obavezno prihvatite. Koliko god da vam fraza “najlepši zalazak sunca na svetu” zvuči kao kliše, taj prizor ovde zaista ne treba propustiti. Ne zaboravite da ponesete i neku bocu vina. Iako ovde obično dođe mnogo ljudi, položaj strme obale je takav da ćete lako naći mesto u prvom redu.

SLIČNOSTI I RAZLIKE
Kažu da se na celom svetu poznati topli napitak izgovara samo na dva načina: čaj ili ti. I da je u Turskoj najveća potrošnja čaja po glavi stanovnika (ispred Irske i Azerbejdžana). Specifični oblik čaše za čaj („tanak struk“) napravljen je da bi u donjem delu čaj ostajao topao, dok je u gornjem nešto širi da bi se lakše držao samo sa dva prsta. Burek je svaka vrsta peciva. Pa i oni trouglovi sa patlidžanom (da, isto se kaže). Čućete još i reči zejtin, kajmak, kačkavalj… Čućete i pekmez, kao i džem – ima i onaj koji se pravi od nara (da, isto se kaže).

U Turskoj ćete pomalo nehotice tražiti sličnosti i razlike, pitati se koja je sudbina nepoznatih ljudi sa kojima se mimoilazite, i možda čuti poznatu narodnu pesmu: “Lutam vinogradima Gesija, izgubio sam voljenu”.

<< PROČITAJ … PUTOPISI: Turska [ deo 01]