Mi volimo vodu | We ♡ water

Organizator sajma nautike boot u Diseldorfu organizovao je početkom oktobra jedno više nego zanimljivo putovanje za nautičke novinare iz Evrope, uključujući i urednika Nautičkog magazina.

Bili smo najpre smešteni u Piranu, a prva odrednica nam je bila marina u Portorožu. To je bila prilika da nam direktor boot sajma u Diseldorfu, gospodin Petros Mihelidakis, iznese svoje viđenje nautičkih prilika i trendova, kao i novitete koji nas očekuju u januaru sledeće godine.

Naime, ispod površine evropskog tržišta rekreativne nautike krije se tiha, ali značajna kriza: hiljade novokvalifikovanih skipera nestaju pre nego što uopšte uđu u nautičku industriju. No, njegov stav je sledeći: „Mi verujemo u nautiku, jer verujemo u slobodno vreme i u nautički turizam“.

Njegova procena trenutnog tržišta je jasna: „Izazovi su veći nego u mnogim periodima istorije rekreativne nautike. Situacija je teška, ne samo zbog političkih dešavanja u Evropi, već i širom sveta.”

Organizatori sajma su naime pažljivo proučavali podatke, razgovarajući i sa posetiocima i sa onima koji ne posećuju sajam. Jedan od fokusa bili su skiperi koji su 2024. godine dobili rekreativnu dozvolu u Nemačkoj – grupa od oko 80.000 ljudi. Važni su, kaže, jer čim dobiju dozvolu, oko 98% njih se „gubi“ za tržište nautike. „Ne znamo gde su, ne znamo ko su, i ne znamo šta žele“, kaže Mihelidakis.

Trenutno ljudi u 40-im, 50-im i 60-im godinama i dalje kupuju brodove – što, kaže Mihelidakis, „vrlo dobro hrani industriju“. Ali pita se: „Šta će se desiti za 15, 20, 30 godina?“

Sa tim na umu, sajam je pozvao sve skipere koji su 2024. položili za dozvolu da dođu besplatno na sajam. Njih više od 3.000 je prihvatilo poziv i, podjednako važno, učestvovalo je u istraživanju.
Rezultati pokazuju da je većina njih polagalo za skipersku dozvolu jer žele da iznajmljuju brodove. Ali 40% želi da kupi brod. Ukoliko se taj procenat preslika na svih 80.000 novih skipera godišnje, to bi značilo da u Nemačkoj postoji 32.000 ljudi godišnje sa snom o vlasništvu broda. I još jedan važan podatak: 33% dobitnika besplatnih karata bile su žene.

Istraživanja dalje pokazuju i da je politička nestabilnost uzrok slabije prodaje.

U okviru istraživanja sprovedena je i analiza kvaliteta, usmerena na razloge zbog kojih ljudi nisu posetili sajam 2025. godine. Dobra vest, kaže Mihelidakis, jeste da „kriza nije u našoj industriji“. Rezultati pokazuju da ljudi ne žele da kupe brod sada. Razlozi za to su brojni: geopolitička nestabilnost i ratovi, globalna ekonomska kriza i nedostatak poverenja u političare u svetu.

Dodatni razlog za optimizam jeste pad kamatnih stopa. Novi kupci sada (u Nemačkoj) mogu da finansiraju plovilo sa kamatom ispod 5 procenata. Tržište polovnih brodova se stabilizuje, a čarter se oporavlja. „Čarter trenutno nije u sjajnoj formi, ali je mnogo bolji nego prošle godine.“

Uz pristizanje pozitivnih signala, Mihelidakis ističe šta je glavni zadatak nautičke industrije: „Transformisati naše tržište u atraktivno tržište za mlađe generacije. To je jedino što moramo da uradimo. I to je moguće, nije teško, ali moramo negde da počnemo.“

Među pozitivnim pokazateljima je i to da klijenti u nautici i dalje mogu, i žele, da troše novac. Još jedan dobar znak je što su mnoge hale sajma potpuno popunjene. Hale sa motornim jahtama za sajam u januaru 2026 su rasprodate. „Bilo je nekoliko otkaza u halama sa motornim brodovima, ali smo sa liste čekanja lako popunili sva ispražnjena mesta.“ Isto važi i za ponudu opreme.

Mihelidakis je podsetio i na 2009. godinu, kada su pojedine hale bile poluprazne. „Neke kompanije su morale da odu jer nije bilo nikakvih porudžbina. Tržište se bukvalno urušilo.“ Ali kada uporedi rezultate iz 2009, 2010. i 2011. sa današnjim, Mihelidakis tvrdi: „U mnogo smo boljoj situaciji… to me čini optimističnim.“

U 2026. godini sajam će prvi put prikazati i automobile. Među više od 100 svetskih premijera brodova, Porše će predstaviti Cayenne Electric. „Videćete otprilike 10 do 12 automobila“, kaže Mihelidakis. Pravilo je da se na svaka dva broda može izložiti jedan automobil, a automobil može zauzeti najviše 20% prostora štanda. „To je veoma zanimljiv razvoj, dopada nam se, i mislim da će se dopasti posetiocima.“

Ono što se nama dopalo jeste entuzijazam Mihelidakisa i njegovog tima. Ne samo da se ne povlače pred očiglednim teškoćama, nego im one služe da izbistre svoje dosadašnje odluke, iznedre nove ideje i zaraznim optimizmom utiču i na druge da im se pridruže. Ovaj produženi vikend za četrdesetak urednika i novinara sigurno je bio ne samo lep gest prema medijima nego i svojevrsno ulaganje u ljude koji pomenuti optimizam mogu da šire dalje.

Marina u Portorožu je poslužila i da nam budu predstavljena dva slovenačka brodogradilišta. Najpre nam je omogućena plovidba modelom Greenline 58. Za kormilom, lično vlasnik brodogradilišta Vladimir Zinčenko. Najzanimljivija njegova priča je o prodaji klijentima jednog hibridnog Greenline modela. Žena vlasnika je bila vrlo protiv te kupovine, ali kada je reč po reč brod doplovio do polovine zaliva na elektro pogon, bez ikakvog zvuka, shvatila je dokle su stigli a da dizel motor još nije bio startovan. Ostalo je još dovoljno snage u baterijama i za povratak. Slično smo i mi “zavedeni”…

Sledeća je bila Roto Nautica, koji će kao uostaloma kao i Greenline učestvovati na boot sajmu u januaru 2026. Najizazovniji za test je bio model Korkyra 650 koga su novinari testirali kao da je jurilica, mada on to zapravo nije, ali čak i to izdržava. O kvalitetu brodova ovog brodogradilišta govori i čenjenica da je njihov manji model Hydra 530 bio nominovan za Best of Boats nagradu u kategoriji Best for Beginners.

Sledeći dan se išlo u Italiju, odnosno najpre u Akvileju nedaleko od Trsta, gde je smešteno brodogradilište u kome se izrađuju Solaris jedrilice. U trenutku našeg obilaska bila je nekoliko jedrilica u izradi na po jednom stacionarnom radnom mestu, a kažu da kada se broj narudžbina poveća, onda prelaze na faznu gradnju kada se brodovi u izradi premeštaju posle određenog broja radnih sati / dana za po jednu radnu poziciju do finalne izrade.

Akvileja vam je verovatno poznata kao veliko i značajno nalazište iz doba Starog Rima, pa smo neizostavno i to obišli (malo o “izletima” pročitajte u našem uvodniku NM#77). A kako je i Trst blizu, nedelja je bila rezervisana za praćenje regate Barcolana (poseban izveštaj u ovom broju).

Ova boot press turneja je čini se ostavila snažan utisak na sve novinare, ali i domaćine na gostujućem terenu, uspostavila nove i učvrstila stare veze i poznastva i dokazala je da svet nautike jedan i jedinstven. Možda i zato jer se svi možemo potpisati ispod krilatice boot sajma “Mi volimo vodu”!