U izdanju Nautičkog magazina, izašla je knjiga "Kako se kalio Tiki", autora Dragana Stankovića. To je treća knjiga iz naše edicije "Reke, mora, okeani..."

Knjiga je formata B5 i ima 248 CB strana (tekst i mape) kao i 16 kolornih stranica.

Prodaja:
Knjižara Beopolis (u Eurocentru)
Tel: 33 73 064
Radno vreme: 9 do 21h (i subotom)

Knjižare Delfi
Beograd / Novi Sad

U subotu, 12. marta u okviru Sajma nautike u Beogradu, održana je i promocija knjige Dragana Stankovića: "Kako se kalio Tiki".

IZ UVODA:

Knjiga je iz života, a život piše knjige. U ovoj nema nijedne improvizacije u smislu opisivanja događaja koji su iskonstruisani.

Osnovni izvor su evidencija troškova i brodski dnevnik. Ima u tome i sećanja, mada zanemarljivo malo. Naravno da je istina o svakom događaju, naročito ako je napet, sopstvena istina. Uostalom, koliko ljudi, toliko istina…

IZ PREDGOVORA
(Srboljuba Kojadinovića) :

Izgradnja (bolje reći “samoizgradnja”) jedrenjaka je naravno pustolovina.
Teškoće su neprestane, u nizu, i, kao što pisac ove knjige kaže ,,kale,, brod, ali još više graditelja!
Možda je to neki dobar redosled stvari, da se budući moreplovac očeliči pre plovidbe, da se na more isplovi sa spremnošću da se suprotstavi teškoćama koje su neminovne.
Dobro je i to što postoji, neka vrsta “prirodne selekcije” koja na pučinu izbacuje samo one koji su to zaslužili zbog neprilika koje su morali da savladaju. Volja je u tome presudna!
A nagrada je uspeh u poduhvatu i sticanje samopoštovanja bez koga neće biti dobre plovidbe.
Tako na vrhovima planina opstaju samo pravi alpinisti a na pučini samo pravi moreplovci.

UZGREDNA RAZMIŠLJANJA BORE OLJAČIĆA:

Ono što je dobro, zanimljivo i retko u literaturi jeste način da se, umesto ispovesti i pričanja, u prvom licu to indirektno prebaci u priču u drugom ili trećem licu pa je time dobijen i utisak da sve što priča Kapetan povremeno podleže sumnji, kritici, podsmehu što u celini daje neku posebnu draž ovom pripovedanju.

Stanković, očigledno, ima u sebi i humorističkog i satiričnog štofa što je takodje ovoj priči, romanu, memoarima dalo neophodnu ležernost i distancu prema nekim dogadjajima ili mišljenju. Time se dobila objektivna slika samog pripovedanja i, još važnije, uverljivost da je sve to više jedna igra nego muka, problemi, stresovi koji su pratili i radjanje brodića "Tikija" i njegovo prohodavanje u ranoj mladosti.

Iako mu je glavni posao bio gradjenje broda i plovidba, Stanković je očigledno veoma mnogo vremena i truda posvetio svom brodskom dnevniku, tada pisanom, ili tada zamišljenom, a docnije pretočenom u ovu literarno-dokumentarnu pripovest. Toliko detalja, toliko oštroumnih ili ironičnih zapažanja o dogadjajima i ljudima zbilja je retkost i pravo blago da ovakva jedna priča bude veoma, veoma čitljiva.

I baš zato što je takva - jedna mala zamerka njemu kao piscu ili izdavaču što se nisu setili da savremenom i retkom i strpljivom čitaocu ponude i jednu tehnički podvalu, da tako kažem, a to je: još veća "izdeljenost" ove 250 strana duge priče na kraće pasuse i s tim u vezi na krupnije, uočljivije i, možda, duhovitije ili dramatičnije medjunaslove, jer, znamo, malo ljudi ima strpljenja da čita nekad kratke, a danas "duge" romane od 200-300 stranica. Ili da je knjiga bila malo duža i malo skuplja da je štampana nešto krupnijim slovima. To nije srž, ali je često potreba ili podvala za savremenog čitaoca.

I sad, na kraju, kakvu bi metamorfozu mogla ova knjiga da pretrpi i predje u neko drugo agregatno stanje. Pozorište? Teško, skupo, mnogo glumaca. Ali i zanimljivo gde bi uslovno dočarao i brod i more, a to se danas radi u pozorištu, pogotovo što bi pored glavnog lika Kapetana ostala 3-4 glumca igrali po nekoliko uloga. Možda? Možda? Pogotovo što bi Kapetan bio i moderator, pripovedač i kao neutralno opisivao svoje "moreplovce" pre nego što "udju" u radnju. A filmski scenario? Pre svega ta "metamorfoza" je najbolja ali kao komedija da bi se dobila uverljivost jer u celoj toj priči ima bar sto problema pa to može stvoriti dramsku monotoniju. E, a ko to da eventualno napiše uz misao ko će to da finansira, režira i, naravno, plati? Ne znam.

Bora Oljačić, novinar

[ >> HOME]