Čarobne ronilačke destinacije na sajmu boot 2027

September 25, 2026 omnibus

Naša Plava planeta s razlogom je dobila ovaj nadimak – više od 70 odsto Zemljine površine prekriveno je vodom. Ljubiteljima ronjenja sada su se verovatno pred očima pojavile slike raznovrsnih destinacija širom sveta. Mogućnosti za fantastične podvodne avanture postoje u svim različitim oblicima koje ova aktivnost pruža. Bilo da je reč o brojnim ronilačkim destinacijama na Mediteranu ili udaljenim tropskim koralnim grebenima, ljubitelji ronjenja mogu pronaći destinacije i u severnim morima. Činjenica je: svet je (gotovo) otvoren za ronioce. Na sajmu boot Düsseldorf 2027, ronioci će u Hali 13 pronaći brojne organizatore ronilačkih putovanja i ronilačke škole sa svih kontinenata.

Evropa

Mediteran je apsolutno na vrhu kada je reč o biodiverzitetu: sa više od 17.000 različitih vrsta koje žive u evropskom „dvorišnom moru“, zaostaje samo za Koralskim trouglom u zapadnom Pacifiku. Čak i ako sve evropske vrste nisu istovremeno skrivene iza nekog avanturističkog stenovitog grebena ili ne plivaju zajedno kroz elegantne livade morske trave, svako ronjenje u Mediteranu predstavlja impresivno iskustvo.

Velika prednost – a to nije poznato samo posetiocima sajma CARAVAN SALON u Diseldorfu – jeste činjenica da su mnoge mediteranske ronilačke destinacije, poput španske Kosta Brave ili Hrvatske, lako dostupne automobilom ili kamp-prikolicom. Do velikih ostrva i arhipelaga – poput Balearskih ostrva, Korzike, Malte, Sardinije, Sicilije i Kipra – kao i do Turske i grčkih ostrva, može se brzo i jednostavno stići avionom. Isto važi i za Madeiru u Portugalu i Kanarska ostrva. Ljubitelji ronjenja tako mogu uživati u potpuno personalizovanom iskustvu širom Evrope.

Klasična mediteranska ronilačka destinacija svakako je španska Kosta Brava, koja je među ljubiteljima ronjenja popularna još od ranih dana ovog sporta. Od francuske granice do područja nadomak Barselone nalazi se gotovo bezbroj fantastičnih lokacija za ronjenje, sa hotelima, kampovima i mestima za kampere u neposrednoj blizini. Oko Rosasa, rta Kap de Kreus, Kale Jonkolsa i ostrva Medes nalaze se neka od izuzetnih ronilačkih mesta. Među ljubiteljima Španije veoma je popularna i Majorka; obilje ribe i brojne pećine privlače kako početnike, tako i iskusne ronioce.

Za one koji putuju iz zemalja severno od Alpa, ronilačke destinacije duž obale Ligurskog mora predstavljaju jedno od najkraćih putovanja. Između La Specije i Đenove posebno se izdvaja morsko zaštićeno područje kod Portofina. Na kraju, i toskanska ostrva uživaju veliki ugled među roniocima. Među ovim italijanskim draguljima veoma su popularni Elba i još mirnije ostrvo Điljo. Na oba ostrva postoje dugogodišnje ronilačke škole. I ovde brojni grebeni – zahvaljujući žutim i crvenim gorgonijama, koje pripadaju porodici rožnatih korala – pod svetlom podvodnih lampi zasijaju vatrenim, živopisnim bojama. Po tome ni najmanje ne zaostaju za mnogim tropskim grebenima. Velika jata barakuda, kao i zaista krupne kirnje, ostavljaju snažan utisak kad god ih ronioci sretnu gotovo bilo gde u Mediteranu.

Na istočnoj strani italijanske „čizme“, na suprotnoj, jadranskoj obali, čekaju ronilačke lokacije Hrvatske. I one su lako dostupne roniocima koji putuju sopstvenim prevozom. Poslednjih godina sve je više delova obale i ostrva proglašeno podvodnim rezervatima prirode. Živopisni grebeni i obilje ribe zato garantuju uzbudljivo iskustvo pri svakom zaronu.

Isto važi i za ostrvo Sardiniju. Područja u njegovoj severnoj trećini već dugo uživaju reputaciju jedne od najboljih ronilačkih destinacija u Evropi. Obala kod Palau di Galure, nedaleko od rta Kap d’Orso, u blizini arhipelaga La Madalena, još uvek je (barem za sada) skriveni dragulj za ronioce severno od Alpa. Na istoku, u blizini Algera, grebeni i male pećine oko rta Kap Kačija nude epske podvodne avanture. Duž obale oko Santa Tereze di Galure – gde se nalazi trajektna luka za Korziku – nalazi se treća vrhunska ronilačka lokacija na severu drugog najvećeg ostrva Mediterana. Ko tamo putuje avionom, a ne automobilom – na primer trajektom iz Đenove – trebalo bi da iznajmi automobil. Inače, neki ronilački centri na krajnjem severu Sardinije organizuju i jednodnevne izlete do ostrva Lavezzi, koja pripadaju Korzici. Tamošnje neobične velike kirnje već decenijama imaju legendarni status. Naravno, brojni ronilački centri postoje i na francuskom ostrvu na kojem je rođen car Napoleon.

Kada je reč o najboljim ronilačkim destinacijama Italije, Sicilija je nezaobilazna. Trapanij, na severozapadu, predstavlja polaznu tačku za izlete do nekih zaista legendarnih lokacija. U moru ispred obale nalaze se Egadska ostrva, koja takođe nude neke od najboljih područja za ronjenje oko Sicilije. Isto važi i za malo ostrvo Ustika, oko 55 kilometara severno od Palerma. Masovni turizam ovde je potpuno nepoznat.

Država članica EU Malta, koju čine istoimeno glavno ostrvo, susedno ostrvo Gozo i nenaseljeno ostrvo Komino, već decenijama je stalna na listi evropskih ronilačkih destinacija. Pored brodskih olupina potopljenih za potrebe ronilaca, posebno su popularne brojne podvodne pećine različitih nivoa težine. Na obali Goza, Plava kupola (poznata i kao Plava rupa Goza) uživa svetsku reputaciju i predstavlja fantastičnu lokaciju za fotografisanje. Najbolje od svega je što je pogodna i za ronioce sa nešto manje iskustva, jer površina vode uvek ostaje u vidokrugu.

Turski Mediteran još uvek nije česta stavka u dnevnicima mnogih ronilaca. Ipak, tamo postoji čitav niz atraktivnih destinacija. Među njima je Ajvalik, koji je u ovom delu sveta još uvek relativno nepoznat. Ovaj šarmantni grad, koji obuhvata i ostrvo Džunda, ponekad nazivaju „turskim Sen Tropeom“. Podvodni svet ovde nudi nešto posebno: dok crveni plemeniti korali u Mediteranu obično uspevaju na većim dubinama, kod Ajvalika se mogu pronaći i na mestima lako dostupnim rekreativnim roniocima. Morski rezervat Park prirode Ajvalikskih ostrva doprinosi očuvanju lepote ovog podvodnog sveta.

Još jedna ronilačka destinacija je Adrasan – ovde ronioci, uz malo sreće, mogu susresti sredozemnu medvedicu i videti drevne ostatke, poput kamenih sarkofaga. Između ove dve oblasti, podvodne avanture čekaju i uz obalu Bodruma, sa poljem amfora, jednostavnim ronjenjem u pećinama i zaronima do olupine kod Marmarisa. Vredi pomenuti i oblast Antalije na južnoj obali Turske. Pored olupine iz Prvog svetskog rata, koja se nalazi na dubini od oko 25 metara, među podvodnim atrakcijama su i mala jata orada, barakude, murine i kirnje. Jedinstven u Mediteranu je Istorijski podvodni park Galipolje, gde ronioci mogu istraživati 23 olupine stare više od 110 godina.

Kipar, najistočnije ostrvo Mediterana, često je nepravedno potcenjen kao ronilačka destinacija. Na južnoj obali, na ivici zaliva Larnaka, nalazi se jedno od nesumnjivo najboljih mesta za ronjenje na olupinama u Mediteranu: „Zenobija“, trajekt dug 172 metra, izgrađen u Švedskoj, koji je potonuo 1980. godine tokom svog prvog putovanja. Sa dubinama od 18 do 42 metra, pogodna je za ronioce svih nivoa iskustva. Ribolov je zabranjen u radijusu od tri milje od olupine, pa ronioci mogu očekivati obilje morskog života. Na južnoj obali ostrva nalazi se još više od 30 označenih ronilačkih lokacija – tako da ni podvodna dosada ovde nije moguća.

Među najboljim evropskim ronilačkim destinacijama svakako su i španska Kanarska ostrva u istočnom Atlantiku i portugalsko ostrvo Madeira. Obe destinacije, između ostalog, privlače brojnim velikim ribama u svojim ronilačkim područjima. Madeira je formirala zaštićeno morsko područje Garajau, gde ronioci mogu susresti mante, velike kirnje i, uz malo sreće, čak i sredozemne medvedice. Kada bi Kanarska ostrva birala svoju morsku životinju kao grbovnu životinju, to bi verovatno bila anđeoska ajkula. Ova uglavnom bezopasna vrsta obično se može posmatrati iz neposredne blizine na grebenima nastalim od drevne lave, odmah uz obalu.

Afrika

Više od 50 godina egipatski grebeni Crvenog mora predstavljaju stub svetskog ronjenja. Zahvaljujući političkoj stabilnosti i generalno veoma dobroj bezbednosnoj situaciji, Egipat je decenijama jedna od najpopularnijih destinacija za ronioce. Informacije iz prve ruke dostupne su kod Egipatske turističke uprave, kao i kod brojnih međunarodnih ronilačkih centara i organizatora putovanja u Hali 13.

Koralni grebeni oko Sinajskog poluostrva predstavljaju tropsku ronilačku destinaciju najbližu Evropi. U tom kontekstu, naučnici sa švajcarskog univerziteta École Polytechnique Fédérale de Lausanne (EPFL) utvrdili su da korali u Crvenom moru poseduju prirodnu otpornost na toplotu. Zbog toga je raspon ronilačkih iskustava uz istočnu obalu Egipta i u Akapskom zalivu izuzetno širok. Od hotela sa sopstvenim grebenima odmah uz plažu, pa sve do višednevnih ronilačkih krstarenja do rajskih grebena na krajnjem jugu egipatske obale Crvenog mora – postoji ponešto za gotovo svačiji ukus.

U blizini Hurgade vredi posetiti brojne olupine, poput „Thistlegorma“ ili „Giannis D“. Čak i jednostavne ronilačke lokacije, poput Shaab El Erga – poznatijeg kao Kuća delfina – sa mogućnošću susreta sa morskim sisarima, ostaju veoma privlačne. Pučinske ronilačke lokacije, poput ostrva Brother Islands, grebena Daedalus i grebena Elphinstone, stekle su legendarni status. Još udaljeniji – i samim tim uglavnom netaknuti – jesu St. John’s Reef, Elba Reef i Fury Shoals, neposredno pred granicom sa Sudanom.

Ostrvska država Mauricijus takođe se smatra delom afričkog kontinenta. Zemlja se smatra jednom od najmirnijih na svetu. Uprkos istoriji koju je gotovo u potpunosti oblikovala imigracija, pripadnici različitih vera ovde žive u mirnom suživotu. Neka od najboljih mesta za ronjenje nalaze se na severu, kod sela Pereybere. Tamo lako dostupne olupine i mali grebeni oduševljavaju bogatstvom morskog života, kako velikih tako i malih organizama.

Azija

Maldivi na zapadu, a Indonezija i Filipini na istoku: Indijski okean jedno je od najraznovrsnijih mora kada je reč o ronilačkim avanturama. Iz Evrope postoje brojne avionske veze; one se prilikom rezervacije putovanja obično mogu lako prilagoditi individualnim potrebama, tako da se i lične bezbednosne okolnosti mogu uzeti u obzir bez većih poteškoća.

Na 26 atola Maldiva postoji gotovo 200 ronilačkih centara. Oni najbliži aerodromu u Maleu nalaze se na severu atola Južni Male i na atolu Severni Male. Najudaljeniji se nalaze na jugu, na ostrvima Gan i Canareef. Oni koji žele da rone na uglavnom netaknutom severu trebalo bi da nastave domaćim letom do Hanimaadhua. Odatle je samo kratka vožnja čamcem do jednog od svega četiri centra u ovom regionu. Na sajmu boot 2027 brojni organizatori ronilačkih putovanja pružaće informacije i o destinacijama na drugim atolima.

Ako nastavimo naše ronilačko istraživanje prema istoku, uskoro ćemo stići do Andamanskog mora i Tajlanda. Na ostrvima Puket i Ko Lanta, kao i u Khao Laku, postoji veliki broj ronilačkih centara. Oni koji preferiraju kratko vreme putovanja pronaći će ono što traže na ostrvima, dok su dostupna i duža „liveaboard“ putovanja. Čuvena Similanska ostrva mogu se posetiti tokom celodnevnih izleta iz Khao Laka. Tajland je poznat po živopisnim grebenima i susretima sa velikim ribama, poput manta i leopard ajkula. Tu su i graciozne, sitne vrste, poput harlekinskih račića i prelepih duh-riba.

Indonezija je najveći arhipelag na svetu. Kada je reč o ronilačkim destinacijama, ronioci najčešće prvo pomisle na arhipelag Raja Ampat. Bez sumnje, Nacionalni park Wakatobi – rezervat biosfere UNESCO-a – takođe je jedno od najzanimljivijih područja za ronjenje na našoj „Plavoj planeti“. Pored toga, postoji mnoštvo drugih fantastičnih područja za ronjenje. Među njima su ne samo Bali već i Molučka ostrva. Uopšteno govoreći, vode Indonezije poznate su po impresivnom biodiverzitetu. Detaljne informacije dostupne su u Zajedničkom indonežanskom paviljonu u Hali 13.

Kada se za Filipine, u jugoistočnoj Aziji, kaže da imaju „više od 7.000 ostrva“, većina ronilaca će odmah obratiti pažnju. U tamošnjim morima živi bezbroj vrsta, od najveće ribe na svetu – bezopasne kit-ajkule – do sićušnih vrsta golonožaca u očaravajućem spektru boja. Na mnogim lokacijama za ronjenje mogu se posmatrati ogromne kornjače i gusta jata riba. I 2027. godine veliki filipinski štand u Hali 13 ponudiće obilje informacija i posebnih ponuda.

Mikronezija – teško da ijedan drugi region sa ronilačkim destinacijama danas zvuči toliko misteriozno kao ovaj arhipelag u zapadnom Pacifiku. Ova aura traje već dugi niz godina i s razlogom, iako su ronilački centri sa Palaua i Japa prisutni na sajmu boot Düsseldorf već decenijama i među roniocima imaju brojne stalne goste.

Kod Palaua je to svakako zasluga lokacija poput svetski poznatih kanala sa morskim strujama i živopisnim koralima. Među njima je i Blue Hole, gde se ajkule grebenari redovno okupljaju. Olupine brodova i aviona dodatno upotpunjuju izbor fantastičnih ronilačkih lokacija, a tu je i legendarno Jezero meduza. Okruženo tropskom šumom, ono omogućava bezbedno ronjenje i snorkeling među ovim bezopasnim stvorenjima. Za one kojima ronjenje u vodama Palaua nije dovoljno, tu je i „liveaboard“ krstarenje! Spektakularne fotografije arhipelaga i Jezera meduza mogu se napraviti i tokom panoramskog leta.

Ništa manje egzotično nije ni ostrvo Yap, koje se nalazi nedaleko od Marijanskog rova, na ivici rova Yap dubokog 8.527 metara. Od 1990. godine na ostrvu se nalazi njegov jedini ronilački hotel: Manta Ray Bay Resort, kojim upravlja Bill Acker, Teksašanin nemačkog porekla. On je još 1986. godine osnovao bazu Yap Divers na ostrvu. Ime hotela govori sve: velike mante mogu se posmatrati iz neposredne blizine tokom cele godine, čak i na stanicama za čišćenje u plitkoj laguni. Kroz kanale sa morskim strujama prolaze i druge velike morske životinje, poput ajkula, napoleon-riba i morskih kornjača. Posebno su impresivna prostrana, netaknuta polja kamenih korala na spoljnim grebenima Japa.

Inače, Yap je dom svetski poznatog, ogromnog kamenog novca, koji se nalazi u džungli i koji se i danas koristi za plaćanje nekretnina. Iako morski svet verovatno ne mari za to, poseta ovom jedinstvenom mestu svakako vredi roniocima između njihovih podvodnih avantura u moru.

Karibi

U svom globalnom pregledu ronilačkih regiona, časopis boot ne može da izostavi Karibe. Evropski ronioci posebno vole ABC ostrva pod holandskim uticajem. Dok je glavni grad Kurasaa, Viljemstad, u istorijskom i stilskom smislu svojevrsni komadić „stare Evrope“, ronilačke lokacije su tipično karipske, sa uglavnom blago nagnutim grebenima. Tamo uspevaju karakteristični lepezasti korali i velike cevne sunđere. Ostrvo je idealno za sve koji vole da do ronilačkih lokacija dolaze direktno sa obale. Većina od približno 70 ulaznih tačaka – u zavisnosti od načina računanja – nalazi se na južnoj i jugozapadnoj strani, zaštićenoj od vetra i talasa. Oni koji više vole ronjenje iz čamca takođe će pronaći nekoliko ronilačkih centara koji nude ovu mogućnost.

Bonaire, koji je znatno manji, za razliku od Kurasaa direktno je deo Kraljevine Holandije. Ovde je ronjenje još više u prvom planu. Kao i na većini južnih Kariba, pejzaž grebena karakterišu lepezasti i drugi korali, kao i sunđeri. Naravno, ovde živi i ogroman broj vrsta riba: morski rezervat Bonaire, osnovan 1979. godine, jedan je od najstarijih na svetu.

Na kraju, ne treba zanemariti ni Bahame. Uostalom, izvesni Džejms Bond svojevremeno je doživeo podvodne avanture u blizini Nasaua, na ostrvu Nju Providens. Zapadno od ostrva nalazi se dubokomorski rov Tongue of the Ocean. Ovde se na platou ispred ostrva mogu videti velike ribe, poput ajkula, raža i kirnji, dok veliki sunđeri i korali ostavljaju snažan utisak na strmim zidovima.

Za sve ove, kao i ostale destinacije, brojni organizatori ronilačkih putovanja u Hali 13 na sajmu boot 2027 biće na raspolaganju sa savetima i detaljnim informacijama. Ukratko: vaše sledeće ronilačko putovanje počinje već u januaru u Diseldorfu na Rajni.

Pregled svih izlagača u Hali 13 biće dostupan od kraja oktobra u bazi podataka na sajtu www.boot.com.

Najveći svetski sajam jahti i vodenih sportova

Sa više od 200.000 posetilaca iz više od 100 zemalja i gotovo 1.500 izlagača raspoređenih u halama od 1 do 17, boot Düsseldorf je najveći svetski sajam jahti i vodenih sportova.

I jedriličari i ljubitelji motornih čamaca pronaći će veliki izbor plovila – od čamaca i gumenjaka, preko superčamaca, pa sve do superjahti. Popularni vodeni sportovi, kao što su ronjenje, surfovanje, kitesurfing, stand-up paddle, skimboarding i kanuing, predstavljeni su na sajmu boot u svim svojim oblicima, uz odgovarajuću opremu.

Atraktivni programi na pozornicama, sa zvezdama ove scene, najnovijim trendovima i kvalitetnom kombinacijom radionica i praktičnih aktivnosti, kako za rekreativce tako i za stručnjake, čine ovaj sajam jedinstvenim u svetu.

U fokusu sajma boot 2027 biće i zaštita mora, kao i inovativne i održive tehnologije. U saradnji sa organizacijom European Boating Industry (EBI), na primer, „blue innovation dock“ predstavlja jedinstven format dijaloga koji okuplja stručnjake iz oblasti politike, privrede, tehnologije i medija.

Sledeće izdanje sajma boot Düsseldorf biće otvoreno od 23. do 31. januara 2027. godine. www.boot.com